Za spas planete tokom života moramo zasaditi bar 30 stabala

03.09.2019. god.

Klimatski ekstremi su posledica globalnog otopljavanja, a tome su doprineli i požari u Amazonskim tropskim šumama i u Sibiru, što će imati nesagledive posledice po živi svet. Smanjuje se količina kiseonika na planeti, povećava se godišnja temperatura vazduha i utiče na porast isparavanja mora.

U prašumi Amazonije, najbrojnijem staništu biljnih i životinjskih vrsta, koja se naziva i „plućima sveta“ i koja je jedan od najvrednijih resursa koji Zemlja ima, jer proizvodi kiseonik i apsorbuje ogromne količine ugljen-dioksida, ove godine zabeleženo je više od 70.000 požara. Skoro dva puta više nego prošle godine.

„Svaka deseta vrsta koja je poznata nauci na planeti živi u amazonskim tropskim šumama, što znači da mi ugrožavamo 10 odsto populacije živog sveta. To je apsolutno nenadoknadivo. Domorodačka plemena koja žive u tropskim kišnim šumama koje su ugrožene čine oko 30 miliona ljudi“, napominje biolog Duška Dimović iz Svetskog fonda za prirodu za RTS.

Požari u Amazonskoj prašumi, ali i u Rusiji, Kanadi, Grčkoj, ozbiljno narušavaju zdravlje planete i ubrzavaju klimatske promene.

„Pojačane emisije gasova staklene bašte akumuliraće ogromne količine ugljen-dioksida, zbog čega će doći do još bržeg povećanja srednje globalne temperature, a to će još više uticati na lokalne pojave ekstrema i lagano, ali sigurno zagrevanje naše planete“, naglašava docent dr Ana Vuković, meteorolog sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Kada bi se šume koje postoje na zemlji izgubile, emitovalo bi se deset puta više ugljen-dioksida nego sada. Najefikasniji a i najjeftiniji odgovor na klimatske promene, jeste globalno pošumljavanje.

„Da bi se dobio ekosistem sa svim svojim složenim funkcijama kakav je bio pre ovih požara, da bi dobili tu kvalitetnu tropsku šumu potrebno je više desetina godina, a da bi se uspostavio kvalitetan šumski ekosistem barem 50 do 60 godina. Svaka osoba bi u svom životu trebalo da sadi 30 do 40 stabala“, napominje profesor Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu.

I dok neki uništavaju i pale šume, drugi su ozbiljno pristupili pošumljavanju. Novi Zeland je sve je bliže cilju da zasadi milijardu stabala. Etiopljani su u jednom danu uspeli da zasade više od 350 miliona stabala.

RTS

Izvor
foto: © RIA Novosti / Aleksandr Vilьf/ vostok.rs

Povezane teme
čovečanstvo
ekologija

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Rusija nema planove za raspoređivanje nuklearnog oružja u svemiru — Putin

Međutim, kosmička pitanja i napori da se neutrališu pretnje koje se mogu pojaviti u svemirskoj sferi treba stalno da budu u centru pažnje vlade, istakao je ruski predsednik.

DRUšVENE MREžE I DIGITALNA EPIDEMIJA

Lekari širom sveta redom upozoravaju na novu opasnu pandemiju. Ne, nije u pitanju nova varijanta koronavirusa (iako su respiratorni viusi i dalje veliki problem u mnogim Azijskim zemljama). Ovog...

RT: Šef Nase se nada miru u svemiru sa Rusijom

Agencija ne želi da „druga pitanja“ ometaju orbitalno partnerstvo

Ruski kosmonaut postavio novi svemirski rekord

Oleg Kononenko je sada proveo više vremena nego bilo ko drugi u orbiti

ZABORAVITE ELEKTRIčNE AUTOMOBILE - VODONIK JE BUDUćNOST

Vodonik je postao ključna reč u razgovorima o budućnosti transporta i smanjenju emisije štetnih gasova. Vozila na vodonik predstavljaju jedan od najvažnijih koraka ka održivoj i ekološki prihvatljivijoj mobilnosti...

ISS DOBIJA UNAPREđENJA I - SVEMIRSKE TURISTE

Međunarodna svemirska stanica (ISS) predstavlja jedno od najvećih dostignuća ljudske tehnologije i saradnje na međunarodnom nivou. Ova laboratorija u orbiti Zemlje, smeštena u svemiru već više od dve decenije,...

Ostale novosti iz rubrike »